Thursday, November 23, 2006



Ги уривам песочните замоци што се издигаат во мојава душа...и силно ја стегам тупаницава за да не дозволам да бидам слаба... Кристални шилци ме потсетуваат дека сум во војна...полна со внатрешни монолози за она што е, за она што ќе биде...Гордо се противставувам...и гори оган од сто сонца...за живот во висините...Се искачувам по скалите со восхит за убавината што ме вика!!

5 comments:

trilobite said...

Супер.Правилен агол на перцепција Соња.
Не ја бркај целта за да бидеш среќна.
Бркај ја за да останеш верна.Среќата понатаму сама ќе си се погрижи за себе.
(Mатеј 5:4)

Butterfly said...

Prekrasno!!!

eliora said...

Super sto vi se dopagja...vistinsko ohrabruvanje da se prodolzi ponatamu...fala!

Elanor said...

Ssssssssssssoooooooooooooooooonnnnnnnnnnnnjjjjjjjjjjjjjjjaaaaaaaaaa,pa jas nemam zborovi.Eve molcam___________________________________________________________!Kako ubavo pisuvas!

sovce said...

hey i ve just found your blogg ,its great keep doing the good work .God bless .i live in england .Sovce
sovcecrawford@hotmail.com

Followers